Још нешто

  1. Почетна
  2.  » 
  3. О школи
  4.  » Још нешто

Нешто о школи

Прва школа

Давне 1832. године, без обзира на тешке и  суморне историјске прилике, у Обудовцу је  почела са радом основна  школа. За њу није грађена посебна зграда већ су часови одржавани у приватној кући. Први учитељи били су свештена лица, а касније су долазили учитељи из других мјеста, посебно из Сомборскe учитељске школе. Школа је радила у приватној кући од 1832. до 1853. године када је саграђена прва школска зграда. Била је у црквеном дворишту и, осим по величини, није се пуно разликовала од околних приватних кућа. У школи je изучавана елементарна писменост са неким поукама из православне вјере.

Тек од половине прошлог вијека може се говорити о организованој настави и савременим програмима у српским основним школама уопште па тако и у нашој школи.

Након Протине буне 1858. године, када је Обудовац претрпио велике губитке , када је настрадало много мјештана и када су спаљене  и школа и црква, требало је да прође пуних пет година да се рад школе у потпуности обнови.

Једно од најзначајних имена тог доба које је везано за школу у периоду до 1884. године , било је име учитеља Петра Миросављевића. Осим подучавања дјеце у школи,  посебну пажњу поклањао је  учењу дјеце пољопривреди, калемљењу , пчеларству, народним играма и  гимнастици .

Прилике у школству мијењале су се у складу са политичким па су у вријеме аустро-угарске владавине школски уџбеници строго контролисани и кориштени само они које је сваке године прописивала Влада. У том периоду донесена је и одлука  у именовању школа па ће се основна школа  звати „Народна основна школа“ у Обудовцу.

Прилике у школи пред  Први свјетски рат донијеле су нова правила; у „ Школском гласнику“ из 1917.г. донесен је закон о обавезној настави  и почетку похађања школе са навршених седам година.

Извршен је и попис школске имовине и утврђено је да школа располаже са 2 гвоздене пећи, 2 табле, зидним сатом, са 39 клупа и сликама за наставу. Школске 1916/1917.г. у први разред уписано је 89 ђака, у други 46, у трећи 46 и у четврти 16. Укупно, наставу је похађало 197 ђака , од тога само 23 дјевојчице.

Период везан за рад школе између два рата обиљежен је интензивним радом школе и новим правилима. Основно образовање је било обавезно па су многи родитељи кажњавани јер нису слали дјецу у школу, a у закону је већ тад  наведено да учитељи не смију физички да кажњавају дјецу.

Од 1940. г. школа се звала Државна народна школа и имала је три одјељења и 226 ученика.

Ратни период за школу није био лак ни за ученике, ни за учитеље.

У „ Просвјетном прегледу“ из тог периода пише: „Учитељ и учитељица који се не налазе у редовима бораца Југословенске армије, који не учествују с пушком у руци у борби за народну слободу, имају друго оружје, а то је  перо, жива ријеч и лични примјер , као средства културне борбе“.

Дана 24. марта 1969. г. донесена је одлука да школа добије назив       „ Симо Петровић“ и тако се звала до 1997. г. када добија назив који има и данас – ЈУ ОШ „Обудовац“. ( Из Монографије школе) 

У борби против неписмености, школа је  прошла кроз различите фазе развоја у учењу и просвјећивању. Паралелно с тим, претрпјела је и многе реконструкције и измјене, а данашњи изглед добила је 1999.г.

Дан школе обиљежава се 12. маја, а школска слава, Свети Сава, 27. јануара.

Школа ради по НПП-у РС који је изашао у Службеном гласнику РС бр,74/14, те НПП-у и модернизованим плановима и програмима објављеним на интернет страници Републичког педагочког завода РС, те Посебном плану и програму.