О школи

ИСТОРИЈАТ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У ОБУДОВЦУ

Простор Посавине кроз 18. и 19. вијек , представљао је поприште честих битатака, вођених између Аустрије и Турске и између Турске и домаћег хришћанског становништва.

Ратна дешавања, остављала су велике посљедице становништву Посавине.Положај посавског сељака (кмета) био је изузетно тежак.

У овако тешким условима, хришћанско православно становништво, није се само борило да преживи, него је водило борбу за очување своје вјере, језика и културе, боље речено за очување националног идентитета.

Наведени простор, иако је био притиснут, трулим турским феудалним системом, имао је заступљену робноновчану привреду, која је имала потребу за писменим људима.

У таквим , за народ нимало сретним временима, дошло је до отварања првих школа у овом дијелу Босне.

Када је ријеч , о првој школи у Обудовцу, њено отварање се везује  за 1832. годину.

Пошто је простор Обудовца и тада био насељен православним становништвом, прва отворена школа звала се : Српска школа Обудовац.

Желим да нагласим, приликом отварања прве школе, нису грађене засебне зграде, него су часови одржавани у једној приватној кући.Након двије деценије од оснивања школе или тачније 1853. изграђена је зграда прве школе у Обудовцу. О томе постоје чврсти докази у школској архиви и документацији. Зграда прве школе, није се рзликовала од већ постојећих породичних кућа, јер у то вријеме није било никаквих норматива за градњу школа. Важно је нагласити, овај први школски објекат , саграђен је у дворишту цркве па је и његова судбина била везана за судбину тадашње цркве.

Први учитељи су били свештена лица, а нешто касније, учитељи су долазили из других мјеста, посебно из Војводине, која је већ у то вријеме имала велики број писмених и школованих људи, захваљујући вјерској и просвјетној аутономији коју је уживала Војводина јер се налазила у оквиру Угарске.

Како је изгледала настава у тој првој школи, шта се изучавало и ко су све били ђаци те прве школе, о томе нема поузданих података.

Међутим, морамо признати , да су те прве школе стајале на врло ниском образовном нивоу.

Учила се елементарна писменост (писање , читање и рачунање). Организација наставе и савремени програми у српским основним школама заживиће у другој половини 19. вијека .

Основна школа у Обудовцу, има врло бурну историју, која се може подјелити у више периода.

– период отварања школе,

-период аустроугарске власти,

-период Првог свјетског рата,

-период између два рата,

-период социјалистичке самоуправне Југославије,

-период грађанског рата у Босни и Херцеговини,

-период Републике Српске,

Сваки од наведених периода има своје посебности.

Период отварања школе, познат је по томе, што је дошло до избијање Протине буне 1858. године , чије је средиште борбе било у Обудовцу.

Турци су у циљу одмазде те године спалили и  школу и цркву у Обудовцу. На црквеном прагу, убијен је и учитељ Јово Туваљевић. Школа је обновљена 1863. године и поново је почела са радом.

Период аустругоугарске владавине, познат је по новој просвјетној политици, која је била у складу са интересима владодржца и у складу са циљевима окупације. О новој просвјетној политици из наведеног периода, најбоље говори Уредба од 1886. године којом се мијења име школе Спска школа Обудовац у Народну основну школу у Обудовцу.Овом наредбом почињу се грдити нове зграде за школе по посебним прописима. Током трајања Првог свјетског рата, надзор над свим школама у Босни и Херцеговини имала је Аустро-Угарска.

Морамо признати, да је Аустро-Угарска, улагала у развој школства, на начин гдје је градила нове објекте и плаћала школско особље.

Хакон свега, долазимо до закључка да је цјелокупна просвјетна политика Аустро-Угарске у први план истицала властите циљеве, радила је на развијању, код ученика, патриотског осјећаја према Монархији као својој земљи.

Период Краљевине Југославије тјесно је везан за Народну основну школу у Обудовцу, о томе најбоље свједоче извјештаји учитеља Станивуковића, који је у Обудовцу радио све до 1928. године. Тих година , школа је и даље у чврстој вези са црквом и црква има веома снажан утицај на рад школе.

Просвјетна политика тог времена, била је подређена потрбама, првој уједињеној држави јужних Словена, КСХС.

У току народноослободилачког рата, школа је радила са прекидима. Учитељица Емилија Пејић у својим извјештајима је то најбоље описала. Након завршетка Другог свјетског рата, Државна народна школа у Обудовцу је поново почела да ради са 178 ученика.

Пратећи историју Основне школе у Обудовцу,   долазимо до закључка , да је иста доживјела свеукупан развој и процват током трајања слободарске Југолавије. У наведеном периоду, Основна школа у Обудовцу, изњедрила је велики број успјешних ученика, који су данас љекари, правници , професори, добре занатлије и богати домаћини.

Крај 20-тог вијека, како је био кобан за цијели простор Југославије, такав исти је био и за Основну школу у Обудовцу. Долази до избијања грађанског рата у Босни и Херцеговини у којем је Основна школа у Обудовцу , доживјела разарања.

Након завршетка грађанског рата , поново је враћена у живот.

Данас , Основна школа у Обудовцу је једна од школа Републике Српске и њен развој се одвија по узору на школе 21. вијека.

                                                                                                  Наставник историје, Крсто Мићић