Данас је Међународни дан матерњег језика који  се обиљежава  широм свијета сваке године 21. фебруара. Основни циљ је да се подигне свијест о значају матерњег језика. Овај дан је успостављен 1999. године од стране УНЕСКО-а, а на приједлог Бангладеша и обиљежава се редовно од 2000. године.

Ријеч језик из текстова на српскословенском језику, на примјер из Житија светог  Симеона од Светог Саве – преведена је ријечју народ. Народ и језик су, према томе, једно. Језик је био и остао најважније и  најпоузданије обиљежје једног народа. То не значи да ту посебност не обликују и још неки важни духовни и културни фактори.

У свијету се говори око 6000 језика, а према прогнозама лингвиста, до краја 21. вијека више од половине  ће одумријети. Зато је за опстанак сваког језика најбитније да се њиме говори, да се преноси потомцима, да има институционалну подршку, да има своје писмо, да се његује у школама и свуда гдје  се користи ријеч. Темељно начело српске филологије гласи: Срби су сви они који говоре српским језиком и чији преци су се служили тим језиком.

Наши ученици су, заједно са наставницом Наташом Ђорђић, обиљежили данашњи дан онако како су мислили да треба; указали су на неправилности које се поткрадају у говору,а  скренули су пажњу и на

  богатство српског језика са акцентом на великане српског језика и српске културе; Светог Саву, Вука Караџића и Доситеја Обрадовића. Не заборавите: Чувајте, чеда моја мила, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ, изгуби ли језик, земљу, душу?