„Био је драг, али неустрашив.

  Лијеп, али скроман.

  Врло динамичан, али смирен.

  Друштвен, али ипак усамљен.“

Овако је, некда, неко писао о Светом Сави. Овако изгледа човјек који се не рађа често. Оваквог бисмо човјека пожељели за пријатеља, комшију, кума, сарадника. Има ли још оваквих људи? Задатак нам је да трагамо и да тражимо оваквог човјека у себи и око себе. Замислите да се Свети Сава  појави сад међу нама! Он, који је живот посветио учењу и поучавању, који је бијелио  мрак и свијетлио  путеве, да ли би био задовољан оним што радимо и како радимо?

Свети Сава је био визионар али није могао увијек и није могао сам да нас подсјећа да је одсуство непросвијећености највећа опасност времена у којем живимо. Иза њега су остали трагови и  путокази који олакшавају кретање у несигурним и бурним временима јер примјера непросвећеност има на сваком кораку; непросвијећеност иде улицом улици, сједи за воланом,  увуче су у породици па и у школу.

Узмимо своје жезло у руке и растјерајмо мрак радећи свако свој посао најбоље и најодговорније што умијемо јер  недовољно је да се током године само 27. јануара присјећамо Савиног дјела. Ово је битка у којој нема посустајања, ово је битка непрестана!

Живи били и славили и догодине!